Protetika

        Zubna protetika (protetika zuba) se bavi nadoknađivanjem izgubljenih zuba i mekanih delova usne šupljine potpunim (totalnim) ili delimičnim (parcijalnim) protezama, krunicama i mostovima. Ono što je bilo bitno u zubnoj protetici je pronaći materijal koji je sa jedne strane estetski prihvatljiv, a sa druge strane opet dovoljno otporan da izdrži sve sile koje se razvijaju prilikom žvakanja. Poslednjih nekoliko godina napravljena je istinska revolucija u stomatologiji sa novim materijalima. Osnovne karakteristike ovih materijala su prelamanje svetlosti i transparencija koja je vrlo slična prirodnom zubu. Pored ovoga, ove materijale karakteriše i izuzetna mehanička otpornost koja je na nivou ranije korišćenog metala.

Krunice, metalokeramički mostovi i proteze, cad-cam, bezmetalna keramika. Krunice se izrađuju u slučajevima kad je u većoj meri oštećen prirodni zub (usled karijesa, preloma, tj. onda kada plomba na taj zub više ne može da se uradi) ili iz estetskih razloga (nezadovoljavajuća boja, oblik ili blaga odstupanja u položaju zuba). Zub koji se nadograđuje potrebno je prethodno izbrusiti, kako bi se na njega mogla postaviti krunica. Ukoliko veći deo zuba nedostaje ili se želi postići ojačanje, radi se livena nadogradnja ili fiberglas kočić.

 

Nakon brušenja, uzima se otisak preostalog dela zuba prema kome se krunica izrađuje u laboratoriji. U završnoj fazi, krunica se cementira na brušeni zub i njihovim spajanjem zub poprima potpuno prirodan izgled. Kod metalo-keramičkih mostova na metalnu podstrukturu se nanosi sloj keramike koja potpuno prekriva metal tako da se metal uopšte ne vidi u ustima. Na ovaj način je obezbeđena izdržljivost koju daje metal, dok se istovremeno postiže odličan estetski efekat zahvaljujući keramici na površini. Osim visoke izdržljivosti i odlične estetike, ove nadoknade su i finansijski povoljne pa predstavljaju i češći izbor pacijenata. Nije bilo lako pronaći materijal koji je sa jedne strane estetski prihvatljiv, a sa druge strane opet dovoljno otporan da izdrži sve sile koje se razvijaju prilikom žvakanja. Cirkonijum-dioksid i Litijum-disilikat su materijali koji su poslednjih nekoliko godina napravili istinsku revoluciju u stomatologiji. Osnovne karakteristike ovih materijala su prelamanje svetlosti i transparencija koja je vrlo slična prirodnom zubu. Pored ovoga, ove materijale karakteriše i izuzetna mehanička otpornost koja je na nivou ranije korištenog metala.

        

        Proteze se dele na totalne i parcijalne. Totalne proteze se izrađuju u slučaju potpune bezubosti, dok kod pacijenata koji su sačuvali manji broj zuba, rešenje predstavljaju parcijalne proteze. Parcijalne proteze se vezuju za preostale zube pomoću kukica ili atačmena (kopče ili drikeri), pri čemu parcijalna proteza može biti akrilatna ili skeletirana (poznata i pod nazivom vizil proteza). Parcijalna akrilatna proteza se izrađuje u potpunosti od materijala akrilata i vezuje se za ostale zube žičanim kukicama pa je kao takva manje izdržljiva od skeletirane. Zbog toga se danas ređe koristi, ali je njena prednost što je ekonomski pristupačnija. Parcijalna skeletirana (vizil) proteza je kvalitetnije rešenje jer osim veće izdržljivosti zbog metalnog skeleta, pacijentu pruža i veći komfor zbog manje površine dela proteze koji se naslanja na meka tkiva (nepce, podjezični predeo). Na taj način je smanjen osećaj stranog tela u ustima. Njena prednost je i vezivanje za prirodne preostale zube pomoću preciznije izrađenih livenih kukica što obezbeđuje znatno bolju stabilnost u ustima. Umesto kukica, kao još bolja veza sa susednim zubima na skeletiranim protezama se mogu ugraditi i atečmeni.

Atečmeni čvrsto i stabilno drže protezu u ustima, a skriveni su u delu proteze koji nije vidljiv spolja. U tim situacijama na nosećim zubima se moraju izraditi namenske krune koje sa protezom se vezuju po principu ključa i brave. Francuska reč "facette" konkretno znači "brušenjem uglačana površina na dragom kamenju ili staklu"

 

U stomatologiji ima veoma slično značenje osim što se fasetiranje faseta ne vrši na dragom kamenju ili staklu već na zubima i dovodoi do postizanja boljih estetskih rezultata kod pacijenata.
Bez obzira da li se radi o kompozitnim fasetama ili keramičkim, iziskuje brušenje prednje površine, obično frontalnih zuba sekutića. Time se uklanja tanak sloj gleđi za kompozitne fasete ili nešto deblji za keramičke. Zubne fasete, odnosno viniri predstavljaju najmanje invazivnu metodu za promenu boje, oblika i položaja zuba. One omogućavaju da se maksimalno očuva zubna supstanca i da se ulepša osmeh uz minimalno brušenje